Svi znamo da su nam neophodni vitamini, ali ono što su naučnici do sada otkrili o vitaminu D naprosto je neverovatno. Od svih vitamina
on nam pruža najbolju zaštitu - od glave do pete. Nažalost, 90 odsto žena ga nema dovoljno u krvi. Jesenja depresija često je samo
posledica nedostatka ovog vitamina koji nije teško ustanoviti.
Popravlja nam raspoloženje
Najviše vitamina D se stvara u koži, pod dejstvom UV zračenja iz sunčeve svetlosti. Što više vitamina D koža proizvodi, to ćemo bolje
biti raspoloženi. Razlog: ova supstanca od životnog značaja podstiče proizvodnju hormona sreće, kao što je serotonin.
Prema tome, reč je o prirodnom sredstvu protiv promena raspoloženja.
Ultraljubičasti zraci sunca proizvode vitamin D od prekursorskih hemikalija koje se nalaze u koži. Pod uslovom da se dovoljno
sunčamo, to je sva količina vitamina D koja nam je potrebna. Možemo, naravno, da dobijamo vitamin D i iz obogaćenog
mleka, određenih ribljih ulja i nekih vitaminskih dodataka.
Vitamin D koji se proizvodi u našoj koži putuje zatim do naše jetre, gde se uz pomoć enzima preobražava u metabolit vitamina D.
Glavna funkcija ovog metabolita je da služi kao skladišni oblik vitamina D (ostajući uglavnom u jetri ali takođe i u telesnim mastima).
Sledeći korak je presudan. Kada je potrebno, deo skladišnog oblika vitamina D se prenosi do bubrega, gde ga drugi enzim preobražava
u aktivirani vitamin D metabolit, koji se naziva 1,25 D. Stopa kojom se skladišni oblik vitamina D preobražava u aktivirani 1,25 D
predstavlja presudnu reakciju u ovoj mreži. Ovaj 1,25 D metabolit vrši najveći deo značajnog posla za koji je vitamin D zadužen u
našim telima.
Aktivirani 1,25 D je oko 1.000 puta aktivniji od skladišnog oblika vitamina D. Kad se proizvede aktivirani 1,25 D preživljava
samo šest do osam sati. Nasuprot tome, naš skladišni vitamin D preživljava dvadeset dana ili više. Ovo prikazuje značajan
princip koji se tipično nalazi u ovakvim mrežama: daleko veća aktivnost, daleko kraći životni vek i daleko manje količine
1,25 D krajnjeg proizvoda obezbeđuju sistem brze reakcijegde 1,25 D može brzo da podesi svoju aktivnost minut po minut i
mikrosekundu po mikrosekundu sve dok ima dovoljno skladišnog vitamina D koji može da se koristi. Male promene, koje stvaraju
veliku razliku, mogu da se ostvare brzo.
Odnos između skladišnog oblika vitamina D i aktiviranog 1,25 D je kao da imamo veliki rezervoar prirodnog gasa pod našim dvorištem
(skladišni vitamin D), ali pažljivo koristimo samo veoma male količine gasa za gorionik na našoj peći. Presudno je da količina gasa i
vreme dolaska gasa (1,25 D) do naše peći budu pažljivo regulisani, bez obzira koliko gasa ima u rezervoaru, bez obzira da li je prazan
ili pun. Međutim, takođe je korisno održavati odgovarajuću zalihu u našem skladišnom rezervoaru. Na isti način, neophodno je da
bubrežni enzim u ovoj reakciji bude osetljiv kako bi proizvodio pravu količinu aktiviranog 1,25 D u pravo vreme radi svog veoma
značajnog posla.
Videli smo kako odgovarajuće izlaganje suncu, preko obezbeđivanja dovoljne količine skladišnog oblika vitamina D, pomaže u
sprečavanju da ćelije obole. Ovo ukazuje da bi određene bolesti mogle da budu češće u oblastima sveta gde ima manje sunčeve svetlosti,
u zemljama koje su bliže Severnom i Južnom polu. Zaista postoje takvi dokazi. Da budemo određeniji: u severnoj hemisferi,
zajednice koje su severnije imaju veći broj slučajeva dijabetesa tipa I, multiple skleroze, reumatoidnog artritisa, osteoporoze,
raka dojke, raka prostate i raka debelog creva, pored ostalih bolesti.
Daje snagu
Bez vitamina D ne bismo mogli da se krećemo. Našim mišićima je potreban da bi mogli da se kontrahuju i razvijaju snagu. Bez ovog
supervitamina mišići ne bi mogli da se razvijaju. Našem organizmu je neophodan da bi mogao da proizvodi belančevine od kojih nastaju
mišićne ćelije.
Daje vitkost
Novo američko istraživanje pokazuje da se uz dovoljnu količinu vitamina D efikasnije gube kilogrami. Naučnici pretpostavljaju da
vitamin D omogućava optimalnu razmenu šećera i masti. Učesnici studije su sagorevali utoliko više kalorija ukoliko su više vitamina D
imali u krvi. Ovaj vitamin, pre svega, doprinosi topljenju nezdravog sala na stomaku.
Jača nerve
Vitamin D reguliše koncentraciju kalcijuma u krvi, čime ne doprinosi samo jačanju kostiju. I nervima je neophodan kalcijum za
prenošenje signala. Ako ima dovoljno vitamina D, i nervi odlično funkcionišu. Krećemo se gipkije, lakše se koncentrišemo i izlazimo na
kraj sa stresom.
Štiti od mnogih bolesti
RAK:
Vitamin D sprečava nekontrolisanu deobu ćelija i usporava rast zloćudnih ćelija. Ukoliko je tumor već nastao, sprečava stvaranje
krvnih sudova koji snabdevaju tumor krvlju. Osim toga, vitamin D otežava širenje tumora (metastaze). Efikasna zaštita je dokazana u
slučajevima raka dojke, štitne žlezde, grlića materice, želuca i creva.
DIJABETES:
Zahvaljujući vitaminu D, ćelije bolje apsorbuju šećer kao izvor energije. Na taj način, on reguliše nivo šećera u krvi i snižava rizik
od dijabetesa za 80 odsto.
INFARKT:
I krvni sudovi reaguju na vitamin D. On im daje elastičnost i štiti unutrašnje zidove od upala. Osim toga, može da poboljša cirkulaciju
krvi. Na taj način se sprečava zakrečenje krvnih sudova i visok krvni pritisak, a samim tim i smanjuje rizik od infarkta.
Odličan saveznik protiv gripa
Vitamin D je od esencijalne važnosti za normalno funkcionisanje imuniteta. Iz tog razloga većina lekara preporučuje uzimanje vitamina D,
a preporučena dnevna doza u zimskim mesecima je za odrasle osobe oko 5000 IU.
Koliko vitamina D nam je potrebno ?
IZ KOŽE:
Naučnici ga nazivaju i „sunčevim vitaminom“, jer se 90 odsto ovog vitamina stvara u koži, čim izađemo na dnevnu svetlost. Pri tom
odlučujući značaj imaju UV sunčevi zraci, koji prodiru i kroz guste oblake. Konkretno: da bismo bili optimalno snabdeveni vitaminom D,
u jesenjem i zimskom periodu trebalo bi da provedemo najmanje pola sata na dnevnoj svetlosti.
IZ HRANE:
Najbolji izvori vitamina D su losos, haringa, skuša, pečurke, avokado, mleko, sir, jaja.
Ukoliko ne volite ove namirnice i ne provodite dovoljno vremena na dnevnoj svetlosti, lekari preporučuju kapsule vitamina D ili riblje
ulje. Starije osobe bi svakako trebalo da uzimaju preparate vitamina D, ali je bitno da se pridržavaju uputstva za doziranje, kako se u
telu ne bi stvarao višak naslaga kalcijuma.