Kod nas kao i u celom svetu, obično se za prvo jelo daju supe ili čorbe. One su hranjive, a utiču povoljno na varenje. Supa ima više vrsta. Uglavnom se dele na bistre supe i na začinjene supe.

Bistre supe su od raznog mesa, a mogu biti bez uloška ili sa uloškom. Glavni uslovi za kuvanje bistrih supa su ovi: meso za bistre supe mora biti od dobro uhranjenog živinčeta, jer od mršavog mesa, supa ne može biti nikada ni ukusna ni snažna.

Supe se moraju rano izjutra pristaviti, jer je glavno pravilo za njihovo pripremanje, da se kuvaju polako i dugo, na tihoj vatri, otprilike 3-4 sata.

Za vreme hladnijih dana domaćice mogu kuvati i veće količine bistrih supa koje će im služiti kao osnova za razna nalivanja. Isto tako veoma važnu ulogu igra i zelen koja se stavlja u supu.

Treba je u lonac spustiti na 1 sat pred ručak, jer ako se zelen u supi dugo kuva, može da je zamuti. Supu ne treba peniti. Sva belančevina iz mesa, u vidu pene, skuplja se na površini lonca te je zato i ne treba skidati.

Količina vode za supu određuje se prema količini mesa. Na 1/2 kilograma govedine stavlja se 2 litra hladne vode, računajući pri tom da će supa uvriti.

Veza zeleni koja se stavlja u supu treba da sadrži: 1 koren mrkve,1 koren peršuna,1 koren paškanata. Možete staviti i malo celera, komad slatkog kupusa,1 deo struka praziluka,1 glavicu pečenog crnog luka, krupnog bibera, soli, paradajza ili 1/2 kašike konzerve od paradajza, kao i lišće peršuna.

Zelen se može prvo na masti propržiti, pa kad pusti rumenu boju, staviti je u supu. A stavlja se ona i presna u lonac sa mesom. Od pržene zeleni supa će dobiti naročito lepu boju i nesumnjivo naročiti ukus.

Ako se u supu od goveđeg mesa stavi još kokoška, petao ili sitnež od ćurke, guske ili patke, supa će biti mnogo bolja i jača.

Za goveđe supe treba uzimati meso od: grudi, kapka, rita ili ribića. Supa se može kuvati i od drugih delova govečeta, ali ta supa nije bistra, te se zato izbegava, naročito za bujone.

Supe od kostiju, jezika, teletine i živinske sitneži slabe su, blede i tanke.Da bi se pojačale,u njih se ukuvavaju kao ulošci, griz, pirinač i okrunjen ječam. Pored toga, te supe začinjavaju se žumancetom, kiselom pavlakom ili sokom od limuna.

Ostale supe ne začinjavaju se.Što se tiče čorba i njih ima mnogo vrsta. One mogu biti od raznog mesa i zeleni ili samo od mesa i samo od zeleni.

Čorbe mogu biti zapržene zaprškom i začinjene ili nezapržene zaprškom a začinjene ili najzad i nezapržene i nezačinjene.Čorbe koje se nezapržavaju dobijaju jačinu i na taj način što se u kiselu pavlaku, kojom se inače čorbe začinjavaju, umuti malo brašna pa se izruči u lonac sa čorbom na pola sata pred ručak.

Ovo brašno sa kiselom pavlakom ostavi se da u čorbi provri nekoliko puta. Tek tada se čorba začinjava, opet kiselom pavlakom ili samo žumancetom i sokom od limuna.

Tvrdi se da na ovaj način pripremljene čorbe bolje deluju na želudac nego  zapržene čorbe. Čorbe od mesa pripremaju se od najrazličitijeg mesa: živine, govečeta, teleta, jagnjeta, praseta, divljači, ribe, puževa itd.

Čorbe mogu biti od raznog povrća brašnavog, kao što su pasulj, sočivo, grašak ili krompir. Te čorbe ne moraju se zapržiti zaprškom.U njih stavljati povrće isečeno na kockice, koturiće, strukove, rezance i žumance.

Čorbe od samog povrća mogu se pripremiti na taj način što će se povće stavljati u njih isečeno na kockice, koturiće, strukove, rezance ili što će se prethodno pasirati, pa onda spustiti u čorbu.

I među čorbama jedno veliko poglavlje zauzimaju hladne čorbe, bilo od povrća ili od voća, što je karakteristika nekih stranih kuhinja. Međutim, i kod nas postoje ove hladne čorbe od voćnog soka.

Postoje i čorbe sa jednim delom alkohola, kao što su razblaženo vino i pivo u manjoj količini.