 Povrće
Artišoka- Ima ih modrih i
zelenih. Stižu u rano proleće, a najbolje su u mesecu martu.Uspevaju u Francuskoj, Italiji i Dalmaciji.
Artišoke spadaju u veoma laku hranu. Prvo ih treba očistiti i oprati, a zatim
skuvati. To se vrši na taj način što se artišokama odseku vrhovi listića,
a donji deo malo zaseče, poprskaju limunom a zatim kuvaju u slanoj vodi.
Artišoka je kuvana kada listići mogu lako da se odvoje od glavice.
Beli luk- se može jesti u mnogim oblicima: stučen,
presan, u malo sirćeta, kao preliv za ribu ili meso, pečen ili kuvan u mnogim
prelivima i jelima.Treba samo imati na umu da beli luk ne sme da se prži, jer
onda ne valja, treba ga samo kuvati ili samo razmekšati pri prženju.
Boranija-(1)
kod nas uglavnom ima dve vrste boranije: bele, to
jest žute i zelene boranije, takozvane špargle. Od boranije se pripremaju razna
jela, sa mesom ili bez mesa, kao i salate.
Grašak-(2)
ovo povrće može se gotoviti u mahuni ili
krunjeno u zrnu. Dok je grašak u mahuni, takozvani grašak šećerac,
priprema se kao varivo sa mesom, dok se od krunjenog graška uglavnom priprema dodatak za
pečenja, mada se i ovaj grašak može pripremiti za jelo, to jest varivo sa
mesom. Od krunjenog graška, mladog i zrelog, prave se čorbe, pirei,
pudinzi a služi i kao dodatak u ruskoj salati.
Dinja- slatkog je ukusa i deli se na nekoliko vrsta.U
najbolju vrstu spada dinja ananas, koja ima zeleno meso, veoma sočno i veoma
lepog mirisa i ukusa, po obliku je mala, ali po ukusu najbolja.
Keleraba- Veoma zdravo povrće od koga se pripremaju
razna variva. Kelerabe ima dve vrste : zelene i modre.Pri kupovini treba obratiti
pažnju da keleraba ne bude drvenasta.
Kelj-(1) povrće glavičastog
oblika, sastavljeno od lišća koje se kuva kao varivo s mesom.Od njega se pripremaju čorbe, variva,
musake, kroketi, sarme i druga jela.
Kiseljak- od ovog povrća upotrebljava se lišće.
Ukusa je kiselog i ima ga u proleće i leti. Od kiseljaka se pripremaju ukusne
čorbe, kao i umaci. Može se ostavljati i za zimu, bilo sušen ili kuvan u
pari.
Krompir- jedna od najvažnijih
namirnica, troši se preko cele godine.Veoma je ukusan i sasvim mlad krompir koji se vadi iz kućica
krompira u maju i junu mesecu.Krompira ima ružičastog i belog. Star krompir
ljušti se od svoje ljuske, a mlad samo struže od tanke kožice. Mlad krompir ne
treba dodavati u testo, jer sadrži mnogo vode.
Krastavac- ima ih više vrsta, a najviše se služe kao
salata.Ljušte se od kože, tanko seku na koturove, osole i ostavljaju da
odstoje. Krstavci se stavljaju za zimu bilo u vodi ili u sirćetu.
Kupus sladak- liči na kelj, samo mu je glavica tvrđa
i mnogo veća. Kupusa ima zelenog i plavog. Od kupusa se mogu pripremati :
salate, variva, čorbe, a kada se ukiseli, dobije se kiseo kupus od koga se
isto tako pripremaju razna jela u našoj kuhinji.
Lubenica- okruglog je oblika a kora joj može biti
tanka ili debela. Lubenice mogu biti po boji crvene ili žute. Meso lubenica je
veoma slatko i ispunjeno je semenjem. Lubenice se najviše troše od jula do
septembra.
Mak- u čauri maka nalazi se sitno makovo
zrno, koje se upotrebljava kao dodatak raznim kolačima i testima. Cvet maka može biti :
beo, plav, ružičast. Od plodova maka čiji je cvet beo, pravi se ulje.
Mak se bere u avgustu mesecu, pre upotrebe mora se samleti, na posebnim mašinama, pa
onda kuvati u mleku i tek onda dodavati kolačima.
Maslina- to je plod od koga se cedi
ulje. Plod masline je okruglastog oblika, boje je tamne. Bere se kad je upola zreo, u mesecu julu. Zatim
se preparira i tek onda šalje u trgovine. Od maslina se dobija najbolji zejtin,
a uspeva u svim zemljama južne Evrope. Maslina se upotrebljava za jelo i kao
dodatak raznim jelima.
Mrkva (šargarepa)-(1) Mrkva je duguljastog
oblika, narandžaste boje i slatkog ukusa. Od korena mrkve spremaju se razna variva, a upotrebljava
se i kao sredstvo za bojenje supa.
Paprika-(1) ima ih više vrsta.Malih,
sitnih,zelenih, dugačkih,žutih i babura.Od paprika se prave razna jela,
a za zimu ostavljaju se na razne načine,
bilo da se kuvaju u ulju, ostavljaju prelivene ili suše.
Paradajz-(4)
plod crvene boje od koga se prave salate, čorbe, umaci
i variva.Ima ga raznog po obliku a najbolji je jabučasti paradajz. Salata od
paradajza veoma je bogata vitaminima. Sok od presnog ceđenog paradajza
preporučuje se i najmanjoj deci. Zreo paradajz kuva se, cedi i konzervira za
zimu.
Pasulj- varivo koje se kod nas veoma mnogo troši.Od
kvaliteta pasulja zavisiće i jelo koje se od njega priprema. Dobro jelo može
biti samo od pasulja jedne berbe i od jedne vrste, jer se može dogoditi da
se kod mešanog pasulja jedan pasulj skuva, a drugi ne. Kao i kod krompira, i od
pasulja se pripremaju najrazličitija jela u našoj kuhinji, počev od
predjela i salata do torte od pasulja.
Patlidžan- modre je boje spolja, a upotrebljava se za salate
i variva. Suši se i ostavlja za zimu.
Peršun- koren duguljastog oblika,
beličaste boje, a stavlja se kao dodatak u supe, čorbe i razne umake od zeleni. Pored korena
kod peršuna postoji i lišće, neophodan dodatak jelima naše kuhinje.
Pistacija- raste u južnoj Francuskoj,
Grčkoj i Španiji. Pistacija
se nalazi u ljusci kao i badem. Treba je prethodno očistiti od ljuske,
zatim obariti u vrućoj vodi, pa tek onda ljuštiti kao i badem.
Praziluk-(1) vrsta
luka koja se razlikuje utoliko od luka što se kod praziluka upotrebljava samo
stabljika. Praziluk se čisti od spoljnih zelenih listova i za kuvanje
uzimaju beli debeli delovi stabljike.Od praziluka pripremaju se čorbe,
variva i salate.
Ren- koren koji treba
pre upotrebe ostrugati od spoljne korice. Struže se na trenici ili riba krupnije
nožem. Pošto se najčešće služi presan, ne treba ga mnogo ranije,
pre upotrebe strugati, jer će izgubiti mnogo od svoga mirisa. Ren se
stavlja u umake, a služi se kao što je rečeno presan.
Zelena salata-
najomiljeniji dodatak pečenjima je ova zelena salata, koja je najukusnija
kada je glavičasta. Salatu očistiti od spoljnih listova i oprati pažljivo
iz nekoliko voda. Od vode oceđenu salatu zakiseliti limunom, preliti uljem
ili je tako pripremljenu služiti još sa majonezom i kuvanim jajima.
Sočivo- raste u
mahunama iz kojih se vadi seme koje nosi to ime. Sočivo je teško za
varenje, ali je veoma ukusno za jelo. Najbolje je pripremiti ga na taj način
što ga treba prvo obariti, propasirati pa tek onda kuvati. Od sočiva se
pripremaju čorbe, variva i papula.
Spanać-(2) u grupu
povrća od koga se u kuhinji upotrebljava samo lišće, spada spanać.
Najbolje lišće spanaća je od mladog spanaća. Ima ga tokom cele godine ali
je najbolji u aprilu i maju mesecu. Od spanaća se prave razna variva. Spanać
spada u red najzdravijih povrća, jer sadrži mnogo gvožđa.
Celer- zbog svog
prijatnog mirisa stavlja se kao dodatak u supe i umake, a od njega se pripremaju
i salate i razna druga jela.
Cvekla- crvene je boje, ima je preko cele godine,
a za upotrebu treba birati mladu cveklu.Treba je
dobro oprati, obariti u vodi ili ispeći u pećnici. Tanko je oljuštiti, iseći
na tanke režnjeve, složiti u tegle, a zatim posuti kimom i naliti blagim sirćetom.
Cvekla se upotrebljava kao dodatak uz pečenje.
Karfiol-(3)
veoma je dobro
i ukusno povrće i ima ga preko cele godine. Glavica karfiola bela je,
sastavljena od puno mladih cvetova, a obvijena zelenim lišćem, koje pre
upotrebe treba očistiti i baciti. Od karfiola se pripremaju razna jela, veoma
blaga i ukusna.
Špargla-(1) od ovog povrća
u kuhinji se upotrebljava mekani deo stabljike i glava. Pre kuvanja valja je
oprati, malo istrugati, a zatim obariti u slanoj vodi. Od špargle se pripremaju
čorbe, salate, a isto tako često se služi špargla obarena u slanoj
vodi i prelivena maslom.
| 
Početna strana