Model mediteranske prehrane koji se intenzivno proučava od 60-tih godina prošloga veka najsličniji je obežjima prehrane u Grčkoj i južnoj Italiji. Veliko zanimanje, najpre stučnjaka, a potom i  laika, za ovaj tip prehrane usledeo je nakon što je pokazano da populacija koja jede tradicionalnu mediteransku prehranu ima značajno manju incidenciju hroničnih bolesti kao i duži životni vek.

Istraživanja uključuju nekoliko osnovnih okosnica, ovakve prehrane, a to je, primarno, nizak unos zasićenih masti i visok unos jednostruko nezasićenih masti poreklom uglavnom iz maslinovog ulja, visok unos voća, povrća i žitarica bogatih prehrambenim vlaknima te umereno konzumiranje crnog vina bogatog antioksidansima.

Ribe predstavljaju prehrambenu namirnicu gotovo idealnoga nutritivnog profila. Bogate su esencijalnim masnim kiselinama  i visokovrednim proteinima i što je posebno interesantno, kod ribe najčešće ne vredi teza da je skuplje nužno i kvalitetnije. Često je ona jeftinija, plava riba bogatija za zdravlje neophodnim i blagotvornim esencijalnim masnim kiselinama.

Priča koja povezuje crno vino i zdravlje počela je ranih devedesetih kada su epidemiolozi zapazili da Francuzi imaju neobjašnjivo manju incidenciju smrti uzrokovanih bolestima srca u odnosu na Amerikance, a bez obzira na otprilike jednak unos masti. Francuzi vole jesti, a njihova prehrana bogata je mastima i po svim karakteristikama trebala bi ih svrstavati u skupinu rizičnu na kardiovaskularne bolesti.

Pažljivim proučavanjem karakteristika i razlika francuske i američke prehrane istraživači su zaključili da je jedina značajna razlika bila unos crnoga vina. Od toga razdoblja, brojne kontrolisane studije pokazale su da crno vino – kada se konzumira u umerenim količinama – povećava razinu HDL ("dobrog" holesterola),  a smanjuje razinu LDL ("lošeg") holesterola u krvi te što je još važnije, sprečava stvaranje ugrušaka krvi.

	Unesite Vaše uvjete za pretraživanje Pošaljite obrazac za pretraživanje
	Web www.turbo-kuvar.com