Hrana bolesnika sa povećanom kiselinom u prvom redu ne sme da izaziva jače stvaranje kiseline, niti da izaziva jače pokrete želuca.
Što je neko jelo jednostavnije priredjeno, biće manje teret za varenje u želucu. Jednostavno kuvana jela želudac bolje podnosi nego
pečena i pržena jela. Prednost imaju žitka i kašasta jela, sastavljena uglavnom od brašna. Važna je i temperatura, ona treba da je
osrednja, jer i vruća i hladna jela nadražuju sluznicu želuca.
Veličina obroka treba da se prilagodi podnošljivosti u pojedinom slučaju i vrlo često su potrebni česti i mali obroci hrane, osobito u
onim slučajevima gde je otežano pražnjenje želuca. Sastav hrane je u suštini jednak za katar želuca sa prekomernim izlučivanjem
želudačne kiseline i za čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Postoje tri faze bolesti:
1. dijeta za bezbolnu fazu,
2. dijeta za bolnu fazu,
3. dijeta za vreme krvavljenja grizlice.
Osnovni saveti:
Popraviti zube, jesti češće, 5-6 obroka dnevno, na primer u 6 ili 7 sati ujutru prvi doručak, u 10 sati drugi doručak, u 13 sati
ručak, u 16 ili 17 užina, a oko 20 sati večera. Bolesnik sa grizlicom treba da jede svaka 3 sata. Ovo je nužno zbog toga što je
želudac na tri sata posle jela obično već prazan, a u isto vreme povećava se kiselost želudačnog soka.
Potrebno je uzimati manje obroke, ne opterećivati stomak velikim količinama. Polako jesti i dobro žvakati hranu. Žurba i brzo
ubacivanje hrane nadražuje želudac. Vrela ili hladna jela i pića, slana, kisela ili ljuta hrana škode želucu. Povećano lučenje i
pojačanu kiselinu pojačavaju: kisele, ljute, suviše slatke, slane i gorke stvari, kao i alkoholna pića.
Dozvoljeno je jesti: mleko, griz, pirinač, kašu s mlekom, sluzave supe od ječmenog brašna, pirinča, griza i rezanaca, mlado kuvano
povrće (najbolje pasirano), mlad zelen grašak, šargarepu, mladu boraniju, tikvice, pavlake, zejtina, prepečenog hleba
(najbolje belog i to bez kore), keksa, kifle, testa od kvasca, mesa kuvanog, sitno iseckanog, jaja (barena) rovita, kajganu
na maslu ili zejtinu, mladog neslanog sira, mladog neslanog kajmaka, mesa: telećeg, pilećeg, jagnjećeg, ribe, i to kuvane,
redje pečene na zejtinu ili maslu, a ne na svinjskoj masti, najbolje iseckane ili samlevene, kuvanu neslanu šunku, kompote od
ljuštenog voća koje nije nakiselo niti suviše slatko, pire od jabuka, pečene bundeve, oljuštene slatke jabuke i zrele kruške,
banane itd. Treba jesti češće i to 5-6 obroka.
Ne sme se jesti hrana koja pojačava lučenje želudačnog soka koji je bogat kiselinom.
Nije dozvoljeno jesti: supe od govedjeg mesa, od graška, sočiva ili pasulja, kisele čorbe, jela u kojima je dosta soli i paprike,
kiselog kupusa sa suvim mesom, podvarak, pršute, kobasice, suve slanine, sosove, razne preradjevine od mesa, na masti pržena jela,
na masti pržena mesa, meso pečeno na žaru i ražnju, tvrda i žilava mesa, pasulj, kupus-naročito kiseo, sočivo, stari grašak, paprike,
povrće uopšte, svež hleb, proju, pogaču, kisela testa sa kvascem, začine, senfa, rotkve, cimet, biber, presan crni i beli luk, kafu,
alkoholna pića, naročito rakiju i vino, kisele voćne sokove, kiselo voće, suve šljive, smokve, suvo groždje, orahe, preterano
slatke stvari, kolače itd., a zabranjeno je i pušenje.
Izvor: Veliki Narodni Kuvar