Oboljenja žučnog mehura mogu biti na različitoj osnovi, pa se prema tome mora podešavati i način ishrane. Sem toga, postoje vrlo velike razlike izmedju bolesnika u pogledu osetljivosti prema jednoj ili drugoj vrsti hrane, tako da je vrlo teško, pa i pogrešno, davati suviše uske okvire. Iznećemo ona opšta pravila koja vrede za sve bolesnike, a ostalo se mora podešavati, prema svakom pojedinačnom slučaju, razume se u sporazumu sa lekarom.

Zbog čega je potrebna dijetalna ishrana kod obolelih od žučnog mehura ?

Oboljenje može biti sveže, akutno zapaljenje. U tom slučaju bolesniku treba dozvoliti da pije vode po želji, da bi se razblažili i lakše izlučili razni otrovi koji se tada nagomilavaju u telu. Od hranjivih sredstava najbolje je davati voćne sokove, sluzave supe, voćne kompote od nežnijih vrsta voća, ali da nisu mnogo zasladjeni. Kasnije se može dati griz, pirinač, rezanci, makaroni, krompir-pire na vodi. Presno voće i povrće ne treba davati. U ovoj fazi bolesti bolesnik mora biti pod stalnim lekarskim nadzorom te se i dijeta ne sme odredjivati bez njegovog saveta.

Hronično zapaljenje žučnog mehura najčešće je zbog kamena u žučnom mehuru, ali se kamenje može naći i u žučnim kanalima. Ima zapaljenja žučnog mehura i bez kamena. Žučni mehur je kod takvih bolesnika većinom smanjen, skvrčen, delom pretvoren u ožiljak, često srastao sa okolnim organima. On više ne može da vrši svoje zadatke. Kao što je poznato, funkcija žučnog mehura se sastoji u tome da iz zajedničkog jetrinog žučnog kanala prima žuč, koju jetra stalno stvara. Ta se žuč skuplja u žučnom mehuru, gde njegova sluznica upija vodu iz te prvobitne žuči. Na taj način žuč se zgušnjava i više stotina cm3 žuči, koliko jetra stvori u roku od 24 sata, svede na svega 40-80 cm3 jako guste žuči. Žučni mehur prema tome, igra ulogu rezervoara žuči. Ali, pored ove ima i drugu važnu ulogu, a ta je da se povremeno prazni, da ispušta tu žuč u dvanaestopalačno crevo. Pražnjenje žučnog mehura je u vezi s varenjem hrane. Kad izvesni sastojci hrane, specijalno masti dopru u tanko crevo, oni vrše nadražaj koji dovodi do stezanja žučnog mehura, pri čemu se žuč iz njega isprazni u crevo. Žuč se meša sa hranom u crevu, a kako ima osobinu da razbija masti u vrlo sitne kapljice, ona na taj način olakšava varenje masnih sastojaka hrane, pošto onda crevni sokovi lakše dodju u dodir sa mastima i lakše ih i brže razlože na njihove sastavne delove.

Iz ovoga može da se vidi kakvi poremećaji mogu da nastupe kod oboljenja žučnog mehura, ako se prave greške u pogledu ishrane. Masna hrana izaziva grčevito stezanje žučnog mehura. Normalno to se uopšte i ne oseća. Ali kod zapaljenog zida žučnog mehura takvi grčevi su mnogo jači i bolesnik ih oseća kao napade vrlo jakih bolova, poznatih pod imenom žučnih kolika. Ako je zbog zapaljenja ili uglavljenog kamena zapušen odvodni kanal žučnog mehura, takav grč neće dovesti do pražnjenja mehura već samo do bolova. Pri tim grčevima mehura neki kamenčić se može pokrenuti i zaglaviti u glavnom odvodnom kanalu i sprečiti oticanje žuči. Zbog toga pored zapaljenja i bolova, pojaviće se i žutica kao komplikacija bolesti. Stanje je onda vrlo ozbiljno.

Sem masti, ima čitav niz drugih jela i napitaka koji mogu vrlo štetno da deluju na ove bolesnike, izazivajući napade žučnih kolika. Na primer, jako slatke stvari, jako hladni napici (kod nekih bolesnika čaša hladne vode ili čaša hladnog piva može da izazove napad bolova), jako topla jela i napici, pretovarivanje stomaka, hrana bogata grubim povrćem, hrana koja nadima creva.


Izvor: Veliki Narodni Kuvar.

	Unesite Vaše uvjete za pretraživanje Pošaljite obrazac za pretraživanje
	Web www.turbo-kuvar.com