Pitanje dijete kod bubrežnih bolesnika, nije ni malo jednostavno. Od dijete često zavisi ne samo da li će doći do pogoršanja bolesti ili ne nego i život bolesnika. Prema različitim formama i različitim stadijumima u razvoju bubrežnih oboljenja, podešava se i dijeta. Ima lakših formi oboljenja kod kojih neka specijalna dijeta nije ni potrebna, a bolesnici se ipak često iscrpljuju strogom dijetom koja ih čini nesposobnim za rad i koja im zagorčava ceo život. Medjutim iako kod nekih formi ne treba specijalna dijeta, izvesna ograničenja moraju postojati.
Akutno zapaljenje bubrega

















U organizmu se potpuno iskorišćavaju šećeri, a donekle i masti. Hrana koja je sastavljena isključivo od šećera i masti biva potpuno iskorišćena, od njih ne ostaju produkti koji bi morali da se izlučuju preko bubrega. Takva hrana koja sadrži samo šećer daje najpotrebnije hranjive sastojke a ne opterećuje bolestan organ. Zbog svega toga, prvih nekoliko dana bolesti najbolje je davati samo zasladjene voćne sokove i med. Kada počnu da se smiruju prvi najteži simptomi, može se početi sa davanjem pekmeza, marmelade, džema, griza, zejtina, pirinča, krompira, biskvita. Važno je da se zna da mleko ne treba davati, jer ono sadrži dosta soli a i belančevina, te za ovu fazu bolesti ne predstavlja ni dijetalnu ni laku hranu. Sva pripremljena jela moraju biti apsolutno bez kuhinjske soli, kao i testo i hleb koji se daju. Na toj hrani, koja se sastoji isključivo od šećera, skrobnih materija i masti, a praktično bez belančevina, treba ostati i do dva meseca, pa tek posle toga postepeno prelaziti na ishranu sa malo belančevina i s vrlo malo soli.
Hronično zapaljenje bubrega
Postoji više raznih oblika hroničnog zapaljenja, pa se u pogledu dijete moraju uvek uzeti podrobnija uputstva od lekara. Kod nekih formi ovih bolesti gube se stalno belančevine preko mokraće, i to u tako velikim količinama da se krv razvodni do te mere da nastupe vrlo jaki otoci celog tela. Razume se da se kod ovakvih bolesnika mora davati hrana bogata belančevinama da bi se nadoknadjivali gubici preko mokraće. S druge strane ima formi kod kojih se raspxadni produkti belančevina nedovoljno izlučuju. Radi toga se belančevine u hrani moraju smanjiti na onu najmanju meru koja je neophodna za održavanje života. Kako je hronično zapaljenje bubrega neizlečivo oboljenje, koje se nosi do kraja života, dijeta se mora podesiti tako da ne postane odvratna. Hrana mora biti raznovrsna i mora sadržati sve potrebne sastojke: belančevine, šećerne supstance, masti, soli i vitamine, bez obzira o kojoj se formi radilo.
Bubrežni bolesnik mora se zauvek odreći one hrane koja štetno deluje na bubrege: kobasica, konzervi, salamure, divljači, ljutih začina. Od masti se najbolje podnosi zejtin i neslano maslo, a od belančevinaste hrane najbolje mlad sir i jaja. Uopšte bi sir trebalo da bude mnogo više zastupljen u našoj domaćoj kuhinji nego do sada. Mlad sir je ne samo najbolja belančevinasta hrana nego i hrana koju skoro svaki bolesnik može da upotrebljava.

Izvor: Veliki Narodni Kuvar.

	Unesite Vaše uvjete za pretraživanje Pošaljite obrazac za pretraživanje
	Web www.turbo-kuvar.com